Смрт Смаилаге Ченгића 0001    Прва ријеч: а помози, Боже; 0002    Ова друга: оће ако Бог да; 0003    Ову трећу: Шујо књигу пише 0004    Од Петнице, божје злосретнице, 0005    А посла је на Сеоца мала, 0006    А на име Драгу Лопужини: 0007    „О мој куме, Лопужина Драго, 0008    Мож’ ли знати јес’ ли запазио — 0009    Кад ти лани ударише Турци, 0010    Кад ти твоје село поараше, 0011    Посјекоше мало и велико, 0012    Изгорјеше огњем свеколико 0013    И твојега изгубише сина, 0014    Твога Ђока, твоје очи црне? 0015    Знаш ли, Драго, није давно било 0016    Кад ти очи извадише Турци 0017    И твог Ђока сина посјекоше, 0018    На Мостар му понијеше главу? 0019    Но сад, Драго, мој соколе сиви, 0020    Али данас али довијека — 0021    Ево нам је шаке запануло 0022    Да ми јаде наше накајемо 0023    На крвника Ченгић Смаилагу! 0024    И ево га сјутра у Дромњаке, 0025    На Пошћење, на село малено, 0026    У бијелу Грбовића кулу! 0027    Но, мој Драго, мој соколе сиви, 0028    Оди тамо до Тушине пођи, 0029    А до куле Церовић’ Новице — 0030    Од мене му Богом побратимство, 0031    А Богом га кумим великијем, 0032    Нека скочи на ноге лагане, 0033    А покупи од Брда Брђане 0034    И доведе к њему у Тушину, 0035    Ето сјутра на Млетичак Турци, 0036    Да ми сјутри њему ударимо, 0037    Да с Турцима џенег заметнемо! 0038    А слушај ме, Церовић’ Новица, 0039    Ако Бог да и Богородица, 0040    Теке сване, сабак зора дође, 0041    Ја ћу узет’ дебела дорина, 0042    Оћу аги под шатором доћи, 0043    Оћу аги добро јутро викнут’, 0044    Оћу џенек заметнути шњиме! 0045    Но слушај ме, Церовић’ Новица, 0046    Немој издат’ Караџића Шуја, 0047    Тан те твоја кућа не издала!” 0048    Када Драгу ситна књига дође, 0049    Јадан Драго књигу не умије, 0050    Но дозива самоука ђака, 0051    По имену Петровић’ Оташа, 0052    Сву му Оташ књигу проучио. 0053    Кад то зачу Лопужина Драго, 0054    Колико му срце узиграло, 0055    Нема када оседлат’ дорина, 0056    Но се гола коња доватио, 0057    А ћера га у малу Тушину, 0058    А под кулу Церовић’ Новице, 0059    Испод куле он зове Новицу: 0060    „Јес’ ли у кулу, Церовић’ Новице?” 0061    У кулу се нагнао Новица 0062    И испаде на партос од куле 0063    И за собом затурио руке, 0064    За појасом двије срмајлије, 0065    А кад виђе Лопужину Драга, 0066    Дивно виђе ђе ће бити кавга, 0067    Па овако Драгу говораше: 0068    „О мој куме, Лопужина Драго, 0069    Које су те донијеле виле, 0070    А пд кулу Церовић’ Новице?” 0071    Но му оде говорити Драго, 0072    Оде њему старе приче причат’ 0073    Што су њему стари учинили 0074    Од Турака, старије крвника. 0075    Још му Драго зборити оћаше, 0076    Но Новица више не оћаше, 0077    Но он Драгу ријеч говораше: 0078    „О мој куме, Лопужина Драго, 0079    Да ти когођ није кажевао 0080    Е ће ага брзо доолити, 0081    Нећу ли се шњиме угледати? 0082    Е тако ми никога до Бога, 0083    Ал’ ћу своју изгубити главу 0084    Ал’ Турчина аге Смаилаге! 0085    Богу сам се своме зарекао, 0086    И њему сам валу учинио 0087    И нашему славном господару, 0088    По имену Перу Петровићу, 0089    Да ћу моју изгубити главу 0090    Јал’ Турчина Ченгић-Смаилаге! 0091    Но, за Бога, Лопужина Драго, 0092    Да ти није књига долазила 0093    Од сокола Шуја Караџића 0094    И делије попа Чоловића — 0095    Оће л’ скоро ага налазити, 0096    Оће л’ уљест’ амо у Дромњаке?” — 0097    „Црн ти вијек, Церовић’ Новица, 0098    Ето аге сјутра, Смаилаге, 0099    На Млетичак, на поље широко, 0100    Око њега хиљада коњика 0101    И педесет нашије кнежева, 0102    Најпрви је Маловићу Ђоко! 0103    Но чу ли ме, Церовић’ Новица, 0104    Ну ти књиге неколике пиши 0105    И пошљи и низ Брда камена 0106    На срдаре и на барјактаре, 0107    А да крену да покупе војску! 0108    Ма најпрву ти књигу накити 0109    И пошљи је у Морачу Доњу, 0110    А на име Митру калуђеру — 0111    ,Свештениче Митре калуђере, 0112    Покупи ми Доње Морачане, 0113    Ајде к мене у Тушину дођи, 0114    А под кулу Церовић’ Новице!’ ” 0115    Па је другу књигу накитио, 0116    Он и ону посла у Морачу, 0117    А на име Мине Радулову: 0118    „Ој војвода Мина Радуловић, 0119    Покупи ми Доње Морачане, 0120    Ајде к мене у Тушину дођи!” 0121    Па је књигу трећу накитио 0122    И посла је у Љевишта мала, 0123    У Љевишта, ајдучко гнијездо, 0124    А на име Јакшић-капетану: 0125    „Капетане Јакша Гачанине, 0126    Покупи ми од горе ајдуке, 0127    Пет стотина и педесет друга, 0128    Не остави Стрелицу Малишу, 0129    Нека узме помамна ђогина 0130    И о њему обје кубурлије, 0131    Оћемо се ћерат’ за Турцима 0132    По Млетичку, зеленој планини!” 0133    Па четврту књигу начинио 0134    И посла је под Сировац мали, 0135    А на име Петру Кршикапи: 0136    „О ајдуче Петре Кршикапа, 0137    Покупи ми педесет ајдука, 0138    Ајде к мене у Тушину дођи, 0139    Ти појаши претила дорина, 0140    Оћемо се с агом поћерати 0141    По Млетичку, зеленој планини, 0142    Бог ће дати, биће наша рука!” 0143    Како књига долазише коме, 0144    Сваки ита, а за Драга пита, 0145    Са се сила окупила била 0146    Испод куле Лопужине Драга; 0147    Паде војска на росну ливаду, 0148    На ливаду, под бијелу кулу, 0149    Сви сердари на бијелу кулу, 0150    Међу њима Митре калуђере. 0151    Ма им зевка ни узура нема, 0152    Њима нема Петра Кршикапе, 0153    То је богме колдар од војника! 0154    Узмучи се Лопужина Драго, 0155    Па пошета по бијелој кули, 0156    А за собом затурио руке, 0157    А дозива Вујачића Тура: 0158    „А мој сине, Вујачића Туро, 0159    Ну појаши мојега дорина, 0160    Поћерај га тамо до Сировца, 0161    А до куле Петра Кршикапе, 0162    Све му ала и авала кажи!” 0163    Баш у ричи коју и зборау, 0164    Док се прашак магле замаглио, 0165    А из магле добар јунак скаче 0166    На вранчићу ка на горској вили, 0167    Но се бјеше нагрдио грдно, 0168    Подставио капу од памука, 0169    Кроз капу му перчин пропануо, 0170    А на њега жута аљетина, 0171    Оба плећа проз њу пропанули, 0172    На бедре му црне чакширине, 0173    Кољено му проз ње пропануло — 0174    Оно ти је Петре Кршикапа! 0175    Кад ли Петре до сердара дође 0176    И свијема добро јутро викну, 0177    Сви сердари на ноге скочише, 0178    Кршикапи помоћ приватише. 0179    И рече му Митре калуђере: 0180    „Одјаш’ коња, Петре Кршикапа, 0181    Да ми мало вина попијемо!” 0182    Ама рече Петре Кршикапа: 0183    „Прођи с врагом, Митре калуђере, 0184    Ми немамо каде пити вино, 0185    Данас ни је коље ићи тамо 0186    Да јуначки мегдан дијелимо 0187    На Млетичак, зелену планину, 0188    Са Турчином Ченгић’ Смаилагом, 0189    Но на ноге, море, три сердара, 0190    Покупите вашу сердарију 0191    Да идемо сјутра на Млетичак, 0192    Да видимо сјутра на Млетичак 0193    Ко је бољи, ко је од бољега!” 0194    Жао било Лопужини Драгу, 0195    Па он Петру ријеч говораше: 0196    „Богом брате, Петре Кршикапа, 0197    Немој таке зборити ријечи, 0198    Немој срчит’ наша три сердара!” 0199    Ћаше опет Петре говорити, 0200    Но му не да говорити Драго, 0201    Но довати бистра џевердана 0202    И његова помамна ђогина, 0203    И ђогу ес у рамена баца, 0204    Па извади двије кубурлије 0205    И објема искру огња даје. 0206    Дивно су га пушке послушале, 0207    Вас се серат и крајина згрну. 0208    И отолен пољем поиграше 0209    До пред кулу Церовић’ Новице — 0210    Најпрви је Митре калуђере 0211    На ђогата ка на горску вилу, 0212    А за њиме Лопужина Драго, 0213    А за Драгом Мина војевода, 0214    За војводом Јакша капетане, 0215    А за Јакшом пет стотин’ ајдука, 0216    Ка од горе пет стотин’ вукова, 0217    Па за њима хиљада Брђана. 0218    Кад дођоше Новичиној кули 0219    И кад виђе Церовић Новица 0220    Шта се онђе силе окупило, 0221    У јунака срце заиграло 0222    И овако ријеч говораше: 0223    „А јуанци, ако Бога знате, 0224    Али данас али довијека, 0225    Ето нама старије крвника 0226    На Млетичак, зелену планину — 0227    Да ми њима јутрос ударимо, 0228    Да ми шњима живот не жалимо, 0229    Ради Бога и Богородице, 0230    Да ми крвцу црну пролијемо, 0231    Нашу стару браћу поменемо 0232    Што су нама изгубили Турци! 0233    Но, за Бога, моја браћо драга, 0234    Али јутрос али довијека, 0235    Сваки свога коња потпрегните, 0236    Сваки своју пушку припрашите, 0237    Сваки своју сабљу наоштрите! 0238    Када јутрос саба зора дође, 0239    Свети Јован оће осванути, 0240    Оће нама у помоћи бити — 0241    Кунем ви се, а вјеру ви дајем, 0242    Ја ћу погнат’ мојега дорина 0243    До чадора Ченгић’ Смаилаге, 0244    Оћу њему под чадору доћи, 0245    Од чадора осјећи му крило, 0246    Мојом сабљом изгубит’ му главу!” 0247    Кад то чуше остали Брђани, 0248    Узиграше као соколови, 0249    Сваки своју пушку доватио, 0250    Долећеше итро на Млетичак. 0251    Сви сердари, те се окупише, 0252    Окупише, па су говорили 0253    Ко ће узет’ дебела дорина, 0254    Поћерат’ га аги до шатора 0255    И на агу палит’ кубурлију 0256    И он шњиме џенег заметнути — 0257    Нико богме отић’ не смијаше. 0258    Мало било, ништа не трајало, 0259    Ево јунак из турске ордије 0260    На ђогата коња клепавога — 0261    Оно главом Караџићу Шујо, 0262    Сердарима рујеч говораше: 0263    „О сердари, црн ви образ био, 0264    Али јутрос али довијека, 0265    Да удримо аги на шатору! 0266    А има ли голема јунака 0267    Ко ће узет’ име Исусово 0268    И он са мном до шатора доћи — 0269    Кунем му се, а вјеру му дајем, 0270    Ја ћу убит’ агу Смаилагу, 0271    Стаћу њему ногом под вилицу!” 0272    Не нагна се голема јунака 0273    Ко ће отић’ с Караџићем Шујом, 0274    Потлен зета, Дамјановић’ Мирка, 0275    Па ни Мирко отић’ не оћаше, 0276    Но је јадан остарао Шујо, 0277    Па се добро препануо Мирко 0278    Оће коњи погазити Шуја, 0279    Те он оде с Караџића Шујом. 0280    Кад су аги дошли под шатором, 0281    Теке сабак јутро отворило, 0282    Ага бјеше добро уранио 0283    И клањаше, абдес узимаше. 0284    Шујо њему добро јутро викну; 0285    Ага њему помоћ не привати 0286    Ни оћаше вјеру преврнути 0287    Док турскога изучи азана, 0288    Но га оком гледа попријеко; 0289    Па не гледа Караџића Шуја, 0290    Но код њега Дамјановић’ Мирка, 0291    Па овако ријеч говораше: 0292    „Псино стара, Караџићу Шујо, 0293    Што ти оће Дамјановић Мирко? 0294    Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 0295    Данас ће му изгубити главу, 0296    Па ни твоја останути неће!” 0297    Кад то зачу Караџићу Шујо, 0298    Он извади обје кубурлије 0299    Иобјема живи огањ даје: 0300    Обје њега пушке послушаше 0301    И ватре му живу приватише, 0302    И Турчина дивно погодише 0303    Међу пуца ђе доламу спуча. 0304    А то гледа Дамјановић Мирко, 0305    Ништа Мирко зборит’ не оћаше; 0306    Но му викну Караџића Шујо: 0307    „Аох Мирко, црн ти образ био — 0308    Кад сам тебе цуру поклонио, 0309    Ја сам мнио да си јунак бољи!” 0310    Кад то зачу Дамјановић Мирко, 0311    Он криваша вади иза паса, 0312    На Турчина јуриш учинио, 0313    Одвоји му главу са рамена. 0314    Алабанда задрма се кавга, 0315    Грми, сива, крв се пролијева. 0316    Да ти бјеше стати погледати 0317    Како брдски ножи сијеваху, 0318    Како турске главе зијеваху! 0319    Но да видиш среће и несреће, 0320    И да видиш Саве Драговића — 0321    Он не оће палит’ џевердана, 0322    Но га тури у зелену траву, 0323    А од паса извади криваша, 0324    У Турке јуриш учинио, 0325    Он четири главе посјекао, 0326    И њега је рана допанула, 0327    Баш од које пребољети неће! 0328    И он викну Дамјановић’ Мирка: 0329    „Ђе си, брате, Дамјановић Мирко, 0330    Уграби ми главу и оружје, 0331    Да је мене не носе Нишићи, 0332    Да им није у крајину дика 0333    С дивном мојом главом и оружјем!” 0334    Он то рече, а испушти душу. 0335    Но да видиш Дамјановић’ Мирка: 0336    Како итро покличе сердаре, 0337    А сердари на ноге скочише, 0338    Убиче се, боље не могоше, 0339    Грми, сива, крв се пролиејва, 0340    Пролијећу коњи без јунака, 0341    А јунаци без добрије коња, 0342    Стоји шкрипа острије сабаља, 0343    Стоји много јека рањеника! 0344    Мало било, ништа не трајало, 0345    А ево ти Лопужине Драга 0346    На његова помамна ђогина, 0347    О гриви му главе три-четири, 0348    Иде јунак право у дружину, 0349    Нађе сузна и крвава Мирка 0350    Ђе је своје нагрдио лице 0351    Баш за сином Лопужине Драга; 0352    Држи добру главу од Турчина, 0353    Од Турчина Ченгић’ Смаилаге. 0354    Па овако говораше Драго: 0355    „О мој сине, Дамјановић Мирко, 0356    Што си своје нагдио лице, 0357    Је ли мени Сава погинуо?” 0358    Мирко њему по истини каже 0359    Е је њему Сава погинуо. 0360    Ама рече Дамјановић Мирко: 0361    „А мој стриче, Лопужина Мирко, 0362    Ја сам Саву осветио дивно — 0363    Ево глава Ченгић’ Смаилаге, 0364    У руке је Дамјановић’ Мирка!” 0365    Кад је Драго сагледао главу 0366    И познаде Ченгић’ Смаилагу, 0367    Он запјева грлом бијелијем: 0368    „Куку, Сава, и данас и вазда, 0369    Благо мене, Дамјановић Мирко, 0370    Који си ми Саву осветио!” 0371    У томе се скупише Брђани, 0372    Окупише главе од Турака 0373    И с Турака свијетло оружје, 0374    Седамдесет и четири главе, 0375    Понијеше главе на Цетиње. 0376    И то било када се чинило, 0377    Од нас пјесма, а помоћ од Бога 0378    Да поможе нама свештеника, 0379    Који нама хисторију списа!